U Vi­še­gra­du su u to­ku ra­do­vi na re­vi­ta­li­za­ci­ji ću­pri­je na Dri­ni, ču­ve­nog mo­sta ko­ji je po­di­gao ve­li­ki tur­ski ve­zir Meh­med-pa­ša So­ko­lo­vić, Sr­bin ko­ga su kao di­je­te od­ve­li u dan­ku u kr­vi iz se­la So­ko­lo­vi­ći u obli­žnjoj op­šti­ni Ru­do. Ra­do­ve iz­vo­di tur­ska fir­ma „ER BU“ a fi­nan­si­ra ih Vla­da Tur­ske. Vi­še­grad­ski no­vi­nar Slav­ko He­le­ta upu­tio je jav­ni pro­test pro­tiv skr­na­vlje­nja spo­me­ni­ka na­šem no­be­lov­cu Ivu An­dri­ću ko­ji se na­la­zi ne­po­sred­no uz ću­pri­ju na de­snoj oba­li Dri­ne. Ovaj spo­men-obe­lisk, rad sa­ra­jev­skog aka­dem­skog va­ja­ra Ljup­ka An­tu­no­vi­ća, da pod­sje­ti­mo, ma­ljem su raz­bi­li vi­še­grad­ski mu­sli­man­ski čel­ni­ci na po­čet­ku gra­đan­skog ra­ta u BiH, ali su ga srp­ske vla­sti, za­jed­no sa auto­rom, po za­vr­šet­ku ra­ta ob­no­vi­le.
– Ovo je moj lič­ni stav, svo­je­vr­stan pro­test pro­tiv ću­ta­nja jav­nih i kul­tur­nih rad­ni­ka Vi­še­gra­da na sa­mo­vo­lju tur­skih iz­vo­đa­ča ra­do­va na re­vi­ta­li­za­ci­ji ću­pri­je, ali i na nji­ho­vu „se­lek­ci­ju“ po­sje­ti­la­ca i otva­ra­nje ka­pi­ja mo­sta ko­me oni ho­će. Spo­me­nik Ivu An­dri­ću je da­nas okru­žen go­mi­la­ma ka­me­na ski­nu­tog sa ko­lo­vo­za na ću­pri­ji, di­je­lo­vi­ma ma­ši­na i dru­gim ot­pa­dom, i sma­tram da je ti­me spo­me­nik oskr­na­vljen i ne­do­stu­pan jav­no­sti. Ali, u Vi­še­gra­du se o to­me ću­ti. Ka­ko će or­ga­ni­za­to­ri ovo­go­di­šnje kul­tur­ne ma­ni­fe­sta­ci­je „Vi­še­grad­ska sta­za“, ko­ja se de­ce­ni­ja­ma odr­ža­va u An­dri­će­vu čast, mo­ći da pri­đu da po­lo­že cvi­je­će na spo­me­nik. A da i ne go­vo­ri­mo o tra­di­ci­o­nal­nom iz­vo­đe­nju re­ci­ta­la vi­še­grad­skih sred­njo­ško­la­ca i ne­kog dru­gog pro­gra­ma kraj spo­me­ni­ka – kon­kre­tan je He­le­ta.
Vi­še­grad je u po­sled­nje vri­je­me me­ta tu­ri­sta, za­hva­lju­ju­ći Ku­stu­ri­či­nom An­drić­gra­du. Svi oni, na­rav­no, že­le da vi­de i ću­pri­ju na Dri­ni, i da se pro­še­ta­ju ovim gra­di­telj­skim ču­dom na­sta­lim pri­je ne­ko­li­ko vi­je­ko­va. Ali, ka­pi­je ću­pri­je su, ka­že Sla­vo He­le­ta, uglav­nom za­tvo­re­ne za broj­ne po­sje­ti­o­ce. O to­me on iz­no­si i slu­čaj od 22. ma­ja:
– Oko 14 ča­so­va na vi­še­grad­skom tr­gu u bli­zi­ni ću­pri­je za­u­sta­vi­lo se 14 auto­bu­sa sa bli­zu 800 tu­ri­sta. Oni su uza­lud po­ku­ša­va­li da pro­đu na ću­pri­ju, ali im ni­je do­zvo­lje­no. Isto­vre­me­no, na li­je­voj oba­li Dri­ne za­u­sta­vio se auto­bus iz ko­ga je iza­šlo pe­de­se­tak tu­ri­sta i nji­ma su ka­pi­je otvo­re­ne. Oni su, čak, pre­šli ću­pri­ju, na ču­đe­nje i bur­no ne­go­do­va­nje ovih 800 tu­ri­sta na de­snoj oba­li, oti­šli su u obli­žnju dža­mi­ju, krat­ko se za­dr­ža­li, i istim pu­tem se, pre­ko ću­pri­je, vra­ti­li do svog auto­bu­sa. Pi­tam se, ima­ju li tur­ski rad­ni­ci na ću­pri­ji pra­vo da od­lu­ču­ju ko­ga će pu­sti­ti da obi­đe ovaj isto­rij­ski spo­me­nik, a ko­ga ne­će. Bo­lje bi bi­lo da se oni usred­sre­de na is­pra­vlja­nje broj­nih utvr­đe­nih ne­do­sta­ta­ka na ra­do­vi­ma ko­je su do sa­da oba­vi­li, ne­go da se ba­ve se­lek­ci­jom i sa­mo­volj­no od­lu­ču­ju ko­me će otvo­ri­ti ka­pi­je a ko­me ne­će, – ka­že Slav­ko He­le­ta.
Tra­di­ci­o­nal­no pje­snič­ko ve­če ko­je se u okvi­ru „Vi­še­grad­ske sa­ze“ do sa­da odr­ža­va­lo na sa­moj ću­pri­ji, ove go­di­ne će se odr­ža­ti u ma­na­sti­ru Do­brun. U Vi­še­gra­du se to­kom lje­ta odr­ža­va i me­đu­na­rod­no tak­mi­če­nje u sko­ko­vi­ma u vo­du sa ću­pri­je. Ho­će li tim hra­brim ska­ka­či­ma bi­ti do­zvo­lje­no da po­ka­žu svo­je umi­je­će, i ho­će li se uop­šte odr­ža­ti ova li­je­pa me­đu­na­rod­na sport­ska ma­ni­fe­sta­ci­ja ili će je tur­ski rad­ni­ci za­bra­ni­ti – osta­je da se vi­di.
Sve­ti­slav Ti­ja­nić